Брестовачка бања заузима посебно место у историји бањског туризма. Као покретач развоја бања у модерној Србији, захваљујући Обреновићима и Карађорђевићима, назива се и ,,Дворском бањом”. Славу је тако стекла још у првој половини 19. века.
Ипак, удаљеност од великих градова скрајнула је глас о Брестовачкој бањи, скривеној брдима и шумама, те се науштрб ње чешће говорило о другим бањским одмаралиштима. Глас који није могао да путује лошим саобраћајницима, пут је пронашао у развоју новинарства.
Све читанија штампа после Првог светског рата обиловала је путописима. Био је то подсетник на ,,Бању старих кнежевских вила и гурманлука”, како ју је ,,Време” окарактерисало. Уз хвале и анегдоте, извештач је Брестовачку бању назвао Пепељугом, заборављеном лепотицом која ће постати принцеза, и Витездом, исцелитељском бањом из Јеванђеља по Јовану:
,,… У овој дивљини налази се електрично осветљење чак и у најнезнатијој просторији. А центар? Корзо? Он личи на Теразије! Бања изобилује у минералној води. Кад сам то чуо посумњао сам, али кад сам видео изненадио сам се. Опробао сам, окупао се и уверио сам се. Има шест базена, свакако под топлим кровом…
Бањска управа је за похвалу: старешина личи на најбрижљивијег домаћина на свом уређеном имању; послуга беспрекорна, кујна без мана. Пиће? – За оно не треба питати кад је бања до – Крајине! Али, много се пије и ова топла вода…
Од посетилаца највише има Неготинаца, Зајечараца, Књажевчана, Бољевчана и гостију из околних места, Жагубице, Петровца, Доњег Милановца и Параћина. Али и Београђани изобилују; има официра, професора, свештеника, учитеља, па и по неки касационац, ђенерал и инжењер. Кажу да и Бабејић навраћа, али (не бој се читаоче!) само зими…
У Брестовачкој бањи преко године прође 2000 посетилаца. За већи број посетилаца бања не може ни да прими, јер нема довољно вила за смештај бањских гостију. Како ова Бања постаје све разгранатија и посећенија, то се почело са подизањем нових вила, те ће идуће године моћи да прими много већи број посетилаца. Сада је бања у јеку сезоне, и пуна је гостију са свих страна.”
Дневни лист ,,Времеˮ, 15.7.1932.