Познато је да је Бор био један од малобројних градова који су крајем шездесетих и почетком седамдесетих били стециште најбољег југословенског фудбала. Наравно, захваљујући фудбалерима РФК Бор, како је тада гласио назив клуба, који су били учесник најелитнијег такмичења домаћег фудбала. Могли су Борани тих година да гледају и фудбалере ,,велике четворкеˮ, односно Црвене звезде, Партизана, Динама из Загреба и Хајдука из Сплита.

Иако су несумњиво ово и сада јаки клубови, тада су били елита европског фудбала. Не само да је било речи о већој земљи, чија је фудбалска репрезентација била једна од јачих у Европи, већ је свему допринело и једно чувено правило. Од 1966. године до средине осадамдесетих, домаћи играчи нису могли да напусте југословенске клубове док не наврше 28 година.

Међутим, мало је познато да су у Бор долазили и фудбалери са других меридијана. Ни мање ни више, из највеће фудбалске силе, Бразила.

Био је то фудбалски клуб ,,АБЦ (ABC)ˮ из града Натал, који данас броји безмало 900 000 становника и главни је град бразилске државе Рио Гранде до Норте. Бразилска браћа по клупским бојама, будући да су као Борани црно-бели, играла су седамдесетих година неке од својих најбољих сезона, ремизирајући 1979. са чувеним Васком де Гамом 1-1, изгубивши од олимпијског тима Бразила са свега 1:0, али и имавши у својим редовима играче првака света, Бразила. Очекивано, о овоме је писала и борска штампа:

,,Првак бразилске државе Рио Гранде, АБЦ одиграће у суботу 20. октобра у Бору меч против борског прволигаша. Екипа АБЦ основана је 1915. године и до сада је била првак своје државе 32 пута. У њеним редовима игра седам репрезентативаца државе Рио Гранде и два репрезентативца Бразила, званичног првака света. Бразилци су иначе гости сарајевског Жељезничара, а на турнеји по европским земљама до сада су одиграли три меча: победили су у Истанбулу Фенербахче са 2:1, Панатинаикос у Атини са 2:0 а против румунске репрезентације која је на прагу пласмана у финале светског првенства, играли су нерешено 1:1…ˮ

Лист ,,Борске новостиˮ, 17.10.1973.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.