Када се говори о Неготинској Крајини немогуће је не споменути овдашње вино. Историја крајинског виноградарства несумњиво сеже далеко у прошлост, о чему и данас сведоче сачувани пописи Османског царства. Међутим, крајинско вино није посведочено само пописима, путописима и другом литературом, већ и наградама, о којима је више пута писано на страници Упознајте Борски округ.

Друга половина 19. века отворила је крајинском вину врата Европе, која је препознала квалитет и неретко га награђивала. Признања су стизала из Бордоа, Брисела, Лондона, Париза и других градова. Тако се и у 20. веку својим квалитетом крајинско вино истицало на међународним изложбама. Тешке ратне године овај континуитет нису прекинуле, о томе сведочи и штампа из времена Краљевине Југославије. Један такав успех пренеле су новине ,,Време” 1937. године:

,,У нашој земљи постоје неколико виноградарских предела, који дају ванредно квалитативна вина.

У један од најбољих виноградарских предела несумњиво спада и околина Неготина. Неготинско виногорје чувено је по своме црноме вину. И обична, неоднегована неготинска црна вина, радо се троше. За та вина, поред тога што се она траже у нашој земљи, постојало је и до сада интересовање у иностранству. Али појмљиво, не у толикој мери, коју оно заслужује. То долази отуда, што се ретко пружала повољна могућност да се ово, одлично црно вино, добро однеговано, пласира на инострана тржишта…

У почетку јула у оквиру Међународне изложбе у Паризу, одржан је и Међународни виноградарско-винарски конгрес. На овоме конгресу, коме су присуствовали најпознатији виноградарско-винарски стручњаци из целога света, оцењено је као најбоље, баш наше, црно неготинско вино, које је узето из познатог подрума Б. Мозера из Земуна.

И овом приликом показало се да је фирма Б. Мозер, једна од најбољих пропагатора наших, домаћих вина. Марљивим и стручним неговањем црног неготинског вина кроз пуних пет година, она је успела да то вино од најпознатијег форума, Међународног виноградарско-винарског конгреса, буде оцењено као најбоље вино…”

Дневни лист ,,Времеˮ, 1.8.1937.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.