Све до 1903. године становништво Бора било је, попут суседних насеља, етнички хомогено. Од те судбоносне године, досељавањем стручних кадрова и радне снаге, та се слика стрмоглаво мењала. Бор је, нарочито између два светска рата, постао јединствени мозаик вера и нација. Изузев насеља сличне судбине, Мајданпека и Костолца, ниједно у Србији није се могло поредити са овом тада растућом рударском колонијом. Бележница број 18 Народне библиотеке Бор сачувала је сећање Драгољуба Ђуровића, старог Боранина, о тим годинама:

,,Француска колонија представљала је најелитнији део старог Бора. Овај део Бора је плански грађен и изукрштан попречним улицама. И кроз овај део пролазила је главна борска улица, али сада од завршетка кривељског пута, па до изласка из Бора, под именом Нишка улица. Са леве стране ове улице, почев од рудничке лампарије, налазе се рудничка постројења и разни објекти, и купатило за надзорно особље, све до једне благе кривине. Од ове кривине, такође са леве стране Нишке улице, налазе се три већа стамбена објекта.

У првој кући живела је породица Уроша Белшана, пореклом Чеха; у то време у Бору је живело више чешких породица. Био је руководилац електро одржавања рудничких постројења и електро радионице. Следећа зграда била је идентична згради у којој је становала породица Белшан и у њој је становала француска породица Селис. У трећој згради у овом низу је нешто већи стамбени објекат, са гаражом, у којој је становао инжењер Перус, управник Електромашинске радионице Француског друштва Борских рудника, један од угледнијих Француза који су живели у Бору. Недалеко од Симине кафане налазиле се две приземне куће за становање са помоћним просторијама. У овим кућама становале су породице Марић и Илић, једна словеначког, а друга немачког порекла.

Мало даље одатле, са десне стране Нишке улице, била је једна повећа приземна кућа, са верандом, помоћним просторијама и великим двориштем. У овој кући је становао управник флотације инжењер Хохњец, Словенац, са породицом. Пре њега, у тој кући је становала једна француска породица. Код ове куће Нишка улица благо скреће у десно и наставља се до Дирекције рудника насеље Француска колонија. У тим кућама живеле су француске и једна руска породица…”

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.