,,Бели, бели свет” – Српски филм из 2010. године, настао по режији Олега Новковића, који је, заједно са Миленом Марковић, писао и сценарио, у копродукцији српског ,,West End Productions-a”, шведског ,,Hepp Film-a” и немачког ,,Ostlicht filmproduktion-а”. Награђивана мелодрама у трајању од 121 минута, именована и као ,,Рударска опера”, са обзиром да има елементе мјузикла, снимљена је у Бору, чије је индустријско наслеђе послужило да се дочара атмосфера филма.

Главне улоге додељене су Уликсу Фехмијуу, Јасни Ђуричић, која је за улогу у овом филму добила награду Златни леопард за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Локарну, у Швајцарској, потом Хани Селимовић, Борису Исаковићу, Небојши Глоговцу, Марку Јанкетићу, Милици Михајловић, Мету Јовановском и другима.

Бор није централна тема, већ осликава градове сличне судбине на простору некадашње Југославије. Сценама филма доминирају високи фабрички димњаци и архитектура соцреализма која је далеко од свог некадашњег сјаја. Управо зато за место радње филма изабран је Бор, као јединствена локација која може дочарати спој града и индустрије, њихову међусобну зависност, али и контраст између њих.

Највећи број сцена снимљен је у старом делу града, који је наслоњен на рудник и постројења, што је управо и разлог. Међутим, снимано је и на ширем простору, од борских улица, пијаце, гробља, па све до Ђердапске магистрале и неколико сцена у Београду. Борски печат филму задат је и бројним присуством рудара и радника, који на крају филма скупа певају надомак старог површинског копа.

Радња прати животе људи у таквој једној средини, првенствено четрдесетогодишњег Краља, пензионисаног рудара и боксера који држи кафић, и Ружицу, која је била у тајној вези са Краљем, због чета је убила свог мужа и отишла у затвор. Непосредно пред Ружичин излазак на слободу, Краљ се упушта у интимни однос са њеном осамнаестогодишњом ћерком, Росом. Од осталих ликова издвајају се Бели, некадашњи рудар искрено заљубљен у Ружицу, потом младић Тигар, зависник и ситни лопов заљубљен у Росу, и Златан, Росин стриц и Краљев пријатељ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.