,,Човек није тицаˮ – Југословенски филм из 1965. године, чији су сценарио и режија дело великана српског филма, Душана Макавејева, рођеног 1932. и преминулог почетком 2019. године, снимљен је у Бору. Реч је о филму који припада остварењима црног таласа, критичког уметничког таласа из 60-их година 20. века. ,,Човек није тицаˮ жанровски припада драми и романси, а са обзиром да је главно место радње индустријски град, као логичан избор био је град израстао из рударства и индустрије, Бор.

Главне улоге припале су великим именима југословенског глумишта, као што су Милена Дравић, Јанез Врховец, Ева Рас, Борис Дворник, Столе Аранђеловић, Данило Бата Стојковић и други. Филм, у трајању од 81 минута, снимљен је под окриљем издавачке куће ,,Авала филмˮ, најпознатије југословенске кинематографске компаније, основане 1945. године.

Радња филма прати љубавну романсу између цењеног стручњака старијих година, који послом долази у инустријски град, и младе фризерке у чијој кући одседа. Између осталог, цео карактер филма заснован је на својеврсним љубавним троугловима, у којима своје место заузимају и један млади возач и путујући циркус. Са друге стране, оно што филм сврстава у остварења црног таласа, управо је осврт на положај радника и жена у СФР Југославији.

Бор, као град који је за мање од једног столећа доживео трансформацију из омањег села у индустријски центар источне Србије, био је уједно и синоним прогреса, који је сматран незваничном крилатицом друге Југославије. Друштвени приказ друштва једне такве социјалистичке државе, као и њених тежњи и могућности, најбоље се огледао у месту које је највећу промену добило управо током постојање те државе, а то је Бор.

Захваљујући полетном раду и развоју рудника, цела варош постала је стециште нових људи из свих делова државе, као што је у филму лик машинског стручњака Јана Рудинског. Бор је приказан кроз сцене канцеларије управника РТБ-а, станице милиције, самог рудника, фабричке хале, кафане и калдрмисаних улица и приземних трошних кућа које ће убрзо изгубити своје место у пејзажу Бора у корист високих стамбених зграда.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.