Кладово је од свога настанка познато као место на Дунаву. Тешко је замислити живот Кладовљана без најзначајније европске реке да тече северно од њиховог града. Ипак, постојао је један кратак период када је Дунав текао јужно од територије данашњег Кладова. Било је то дело људских руку, то јест, дело једних од највећих градитеља у историји, Римљана

Иако на овом току неупоредиво мирнији него километрима узводно, Дунав је представљао озбиљну препреку изградњи Трајановог моста, својевремено највећег моста на свету. Међутим, насупрот Дунаву стајало је велико знање Аполодора из Дамаска, највећег римског архитекте и градитеља моста. Послужила је техника која се сматра достигнућем Талета из Милета, а коју су Римљани овом приликом адаптирали. Реч је о техници измештања тока реке.

Са обзиром на погодан рељеф, песковитно дно и острво Шимијан, Аполодор је искористио тренутни низак водостај да недалеко од данашње кладовске тврђаве Фетислам прокопа канал којим ће кроз кључку равницу све до Мале Врбице, два километра низводно од градње моста, тећи Дунав новим током, да би се код села враћао на своје првобитно место.

Овим подухватом омогућено је да се стубови мостова граде на сувом. Тачније, половина од свих стубова, док је за изградњу друге половине коришћен исти метод, само на другој страни Дунава. Поред тога што о овоме сведоче списи сачувани из тог периода, као што су извештаји римских историчара Диона Касија и Полибија, успомена на овај велики подухват остала је и у рељефу Кладова и околине.