,,Излаз, опасни ток Дунава у Банату (Izlas, eine gefärliche Strecke der Donau im Bannat)” – Колоризовани бакрорез из 1821. године, димензија 24,5 х 30,5 центиметара, дело је аустријског сликара Франца Јашкеа, рођеног 1775. у данашњем пољском селу Рожанка (током аустријске владавине Розенхтал) и преминуо 1842. у Бечу. Студирао је на бечкој Академији ликовних уметности. Као пратилац надвојвода Лудвига и Рајнера, обишао је велики део Аустријског царства.

Најчешћи мотиви његових слика били су пејзажи и животи обичних људи. Попут тих дела је и слика ,,Излаз, опасни ток Дунава у Банату” објављена 1821. у делу ,,Националне ношње и видици из Угарске, Хрватске, Славоније, Баната, Трансилваније и Буковине: Нацртани и угравирани мотиви из природе”, на немачком језику ,,National-Kleidertrachten und Ansichten von Ungarn, Croatien, Slavonien, dem Banat, Siebenbürgen und der Bukowina: Nach der Natur gezeichnet und gestochen”.

Централни мотив овог колоризованог бакрореза, који у наслову наводи Банат, јесте Ђердап. Наиме, северна обала, са које је осликана композиција, заправо је део Баната, тада аустријског, а данас румунског. Наслов доноси и један заборављени топоним, а то је Излаз. Реч је о једном од дунавских брзака који су нестали 1970. године, а који се налазио у горњем Ђердапу, између Добре и Доњомилановачке котлине, то јест, недалеко од данашњег Лепенског Вира.

Дунав у Ђердапској клисури знатно је промењен и током радова између 1889. и 1900. године. Пре тог периода, горњи Ђердап био је подједнако опасан као и Казан. Сведочио је о томе и Вук Караџић, о чему је било речи на страници Упознајте Борски округ. Уз пејзаж горњег Ђердапа, приказан Дунавом и високим брдима, Франц Јашке је осликао некада чест овдашњи призор који је нестао појавом пароброда средином 19. века.

Реч је о људској вучи, такође раније споменутој у ауторским текстовима историчара Милоша Петровића и цитираним путописима Феликса Каница. Аустроугарски етнолог и археолог је у једном од својих путописа са Ђердапа управо описао такву пловидбу која се, у данашњем атару села Бољетин, наставила тако што је неколико момака на обали вукло узводно лађу. Призор који је надарени Франц Јашке овековечио овим делом.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.