,,… Видећи да се нема куд, јер би нам сами узели чамац и вероватно се подавили на дунавским буковима, а ми бисмо изгубили свој чамац, напослетку пристанемо, па мој отац, ја и наш момак Илија Најдић превеземо их преко и вратимо се. Није прошао ни један сат, кад се опет до нас стрчаше оружани људи. Одмах су упитали да ли смо видели четири човека који траже да се превезу преко Дунава, и да их нисмо превезли. Кад смо им казали да нисмо никога видели, они су сумњичећи вртели главом, али су отишли ка Милановцу.
То је била потера која је гонила војводу Петра Мркоњића (Петра Карађорђевића) и натерала га да пребегне преко Дунава. То смо сазнали тек сутрадан кад смо са (Госпођиног) Вира довезли рибу у Милановац. Од Милановчана је у тај мах јединo Живко Анђелић, чиновник поште, био обавештен, док се није пијан изрекао рибарски момак Илија Најдић. Полиција поче петљати оца и мене, али ми смо све одрицали, а Најдић је изјавио да не зна шта је у пијанству говорио.
Али то није последњи пут да се сусретнем са ’војводом Петром Мркоњићем’. Коју годину после ступања на престо, краљ Петар је зажелео да види та места у Ђердапу која је пролазио са највећим животним опасностима. Засебним бродом изненадно је дошао у Доњи Милановац и распитао се за људе који су га 1876. превезли. Срески начелник је тада дошао у моју кафану и одвео ме краљу, који ме после поздрава поче испитати. Тражио је да опишем прелаз и запиткивао ме о ситницама.
Када се увери краљ да сам један од оне тројице, одједном затражи да му кажем колико је њих било кад сам их превозио. Ја поновом да их је било четири, али се краљ не задовољи тиме. Ја слегнем раменима знајући да је тако било. Наједанпут се присетим да је са њима било једно псето. Кад сам му то рекао, краљ се задовољно насмеја, потапша ме и рече да види да сам одиста тај некадашњи дечак. Пошто је био сазнао да ми отац више није жив, затражио је трећег чамџију. Илију Најдића нађох пијаног у кафани и поведох га краљу. Кад су Илији објаснили ко га тражи, он се босоног и издрпан испрси и развиче да краљ има њему да се захвали што је жив! Краљ се од срца насмеја, али због дерњаве Илију изведоше да се отрезни.ˮ