Као што јој назив говори, настала је за војне сврхе, услед великих сукоба Хабзбуршке монархије и Османског царства на овом простору. Између двеју сила од 1683. до 1699. одиграо се Велики турски рат, да би 1716. године, када је објављена карта, отпочео нови. Оба рата главно поприште имала су у данашњој централној Србији и Банату, отуд су ове територије на целовитој карти.

Приказана карта је део споменуте са увеличаним простором источне Србије, који ће након наступајућег рата прећи из османских руку Хабзбурзима, за период од 1718. до 1739. Као што је више пута речено на страници Упознајте Борски округ, тада је, као аустријска покрајина, формирано Краљевство Србија, које, међутим, није обухватало данашњу источну Србију, придодату Тамишком Банату.

Након објаве карте, за Хабзбуршку монархију значајан је постао Мајданпек, те његово уцртано име ,,Medani peck” говори да су Хабзбурзи, то јест, Аустријанци били раније упознати са мајданпечким рудним богатством. Слично је са Кучајном, која је грешком приказана ближе Поречу од Мајданпека који је надомак Доњомилановачке котлине. Низводно од Пореча је Голубиње, као ,,Colubina”, док су узводно ,,Dahtali vortices”, у преводу ,,вирови Тахталија”, некадашњи дунавски брзаци недалеко од данашњег Лепенског Вира.

На крају Ђердапске клисуре уцртана је тврђава на месту касније насталог Форт Елизабета, код данашње Текије, названа као и град на другој обали, Оршава. До њих је острво Ада Кале, такође са утврђењем. Низводно су Сип, кладовски Фетислам, остаци Трајановог моста (Pontes Trajani), као и Врбица (Wirbitz), Велесница (Wellesnitza), Грабовица (Grabovitza), Брза Паланка (Birsa) и на месту данашњег Прахова уцртано насеље са супротне обале, Груја.

У унутрашњости су и, у доњем делу, Сокобања и Сврљиг, док у горњем Голубац и Добра, уз обележене Хомољске планине као ,,Hoemus M.”.