Карта аутора Конрада Малт-Брина, данско-француског географа рођеног 1775. и преминулог 1826, и Пјера Лапија, француског картографа и гравера рођеног 1777. и преминулог 1850. године. Објављена је 1812. у атласу под називом ,,Atlas complet du précis de la géographie universelle”, у преводу са француског ,,Комплетан атлас универзалне географије”. Реч је о капиталном делу у 6 томова, завршеном након смрти аутора Конрада Малта-Брина.

Приказана карта увеличани је део карте ,,Provinces Illyriennes, Servie et Bosnie”, односно ,,Илирске провинције, Србија и Босна”. Реч је о турбулентном времену за споменути простор. Године 1809. Наполеон је освојивши аустријске јужне територије од њих створио Илирске провинције, именоване по некадашњој римској провинцији која је обухатала западни Балкан. Бечким конгресом 1815. оне су враћене Аустријском царству.

Простор Босне и Херцеговине у овом периоду био је део Османског царства, те је означен као Пашалук Босна. Источније је приказана Србија, такође као саставни део Османског царства, премда је тих година Први српски устанак био у јеку. Устаничка Србија била је у сукобу са Османским царством и имала извесну самосталност. Година објављивања карте била је претпоследња пред слом устанка 1813.

На увеличаном приказу источне Србије уочљив је већи број насеља, углавном данашњих села. Од данашњих градских насеља на простору Тимочке Крајине приказани су само Неготин, Кладово, поред кога је убележена тврђава Фетислам, и на крајњем југу Гургусовац, односно данашњи Књажевац.

Иако Пореч није уцртан, на том простору су Голубиње и Тополница. Треба имати на уму да је Голубиње 1808. било место састанка српске устаничке делегације и турских представника, те ауторов одабир вероватно није случајан. Узводно Дунавом уочљиви су Добра и Голубац, као и Дубока крај Пека.

Подно Кладова уцртано је село Грабовица. Јужније је Малајница, поприште борби Срба и Руса против Турака 1807. године. Недалеко на обали Дунава, као ,,Браново”, уцртано је Прахово. На карти су још видљиви Грљан, Лубница и Врбица крај Тимока, Милатовац и Суви До, то јест, Суходол код Жагубице, потом Ћуприја, Видин, Брегово, Оршава итд.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.