Одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, односно Унеска (UNESCO) подручје Ђердапа са залеђем од 10.7.2020. налази се на листи Светских геопаркова и тиме је постало први геопарк у Србији. Геопарк Ђердап већи је од истоименог Националног парка, те обухвата четири општине: Мајданпек, Кладово, Неготин и Голубац, укупне површине 1330 км², што је двоструко веће од површине Националног парка.

Крајолик који је изнедрио праиосторијску културу, вековима био жила пуцавица великих царстава, исто толико дуго лепотом засењивао путнике, о чему сведоче бројни путописи и ликовна дела објављени на страници Упознајте Борски округ, званично је потврдио свој значај у Србији и свету. Спој богатства природе и историје одвајкада је одолевао изазовима, којих је нарочито на Ђердапу било, да бисмо данас били сведоци његовог највећег признања.

Овога пута није реч само о клисури, већ и околном благу. Тако је уз Лепенски Вир придодата Рудна Глава, пионир рударства бакра, као и каснији сведоци великих времена, попут Понтеса и остатака Трајановог моста, који нису били унутар Националног парка, те тврђаве Фетислам, манастирa Тумане, Манастирица и Вратна. У склопу са оним што је било, попут Голубачке тврђаве, Трајанове табле и Диане, обавезује нас да сада пред светом поносито чувамо своје, уједно светско наслеђе, које је много богатије од споменутог.

О издашности природе сувишно је причати. Непрегледне шуме и моћна река обгрљена горостасним обронцима јужних Карпата одавно су остављали снажан утисак на посетиоце из свих крајева, од времена римских царева и Аполодора из Дамаска до данашњих туриста. Овога пута откривају се и тајне које источна Србија крије дубље у унутрашњости, попут Ваље Прераст, Белог Изворца, Рајкове пећине, Вратњанских прерасти, Замне, Бледерије и осталог што овај предео чини јединственим и мистичним.

Свет нам је крунисао завичај, а на нама је да га чувамо као светињу. Због оних путописаца, уметника, војсковођа и учењака који су пре било каквих медија приповедали о лепотама нашег краја, такође због сопствених предака, захваљујући којима овај крајолик сматрамо својим домом, али, пре свега, због својих потомака.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.