Споменик Миклошу Раднотију у Бору рад је мађарског скулптора и сликара Имреа Варге, једног од највећих уметника у новијој историји Мађарске. Израђен је у бронзи и постављен 5.5.1979. године на обали Борског језера, као дар Владе НР Мађарске, у знак сећања на страдалог мађарског песника који је рођен на тај дан.

Миклош Радноти је током Другог светског рата био депортован у Борски рудник, 1.6.1944. године, са још 1500 Мађара јеврејског порекла. Принудни рад није угасио књижевника у Раднотију, те је купивши бележницу од једног сељанина из Жагубице наставио да пише стихове, који ће, пак, постати снажнији од свих дотадашњих, али и потреснији са обзиром да је о себи почео да пише у прошлом времену слутећи крај.

У наведеном рукопису је, поред стихова, открио свој идентитет на српском и још четири језика, молећи потенцијалног налазача да његов рукопис проследи професору Ортутају Гилу у Будимпешти. Као и много његових сународника, велики мађарски песник страдао је приликом евакуације када су га мађарске нацистичке снаге стрељале недалеко од Абде.

После рата Раднотијево тело је ексхумирано из масовне гробнице, а у џепу на његовој одећи пронађени су стихови који су 1971. објављени у Мађарској под називом ,,Bori notesz”, у преводу ,,Борска бележница.” Осам година потом, Данило Киш ју је превео на српски језик, а Народна библиотека у Бору објавила.

Несрећни мађарски књижевник је у послератном Бору био изразито поштован, те је његов споменик на Борском језеру годинама био стециште песника и књижевних вечери у његову част. Ипак, 2001. године, иако 600 килограма тежак, споменик је нестао.

Срећом, у Будимпешти је био сачуван калуп споменика, па је уз сарадњу српских и мађарских власти, као и добром вољом Имреа Варге, споменик поново био изливен 2004. године. По избору мађарског аутора, који је обилазио Бор у потрази за прикладним местом, споменик је овога пута постављен испред Дома здравља 9. новембра на шездесетогодишњицу Раднотијевог страдања.

Готово идентични споменици постоје у Будимпешти и Мохачу, а споменик у Бору сматра се најјужнијим спомен обележјем неком мађарском песнику.