Rast Majdanpeka od 1961. godine nesumnjivo je jedan od najbržih rasta u istoriji svih srpskih varoši, ali temelj tome, iako je bilo diskontinuiteta, može se tražiti više od jednog stoleća ranije. Mada se period od 1848. godine smatra veoma važnim za izgradnju rudnika i celokupnog majdanpečkog preduzeća, često se zanemaruje da upravo tada nastaju i brojni stambeni objekti.

Kao i vek kasnije, tokom 60-ih godina 20. veka, ali i vek ranije, tokom austrijskog upravljanja Majdanpekom između 1718. i 1739. godine, dolina Malog Peka je sredinom 19. veka izgrađivana gotovo u jednom potezu. Prostor Kneževine Srbije do tada nije video tako masovno podizanje neke varoši, iako je reč o teritoriji na kojoj rušenja i podizanja naseobina nisu bila strana.

Počev od 1849, za 8 i po godina na prostoru Majdanpeka podignuto je oko 400 stambenih objekata, grupisanih u osam naselja. Najznačajnije među njima bilo je ono na mestu šireg centra savremenog Majdanpeka, dok su ostala bila smeštena na Rajkovoj reci, Grabovi, u Debelom Lugu, kod Samokova, kod velike topionice gvožđa i donje i gornje topionice bakra.

Treba napomenuti da, iako je vek i po ranije na tom prostoru postojalo austrijsko naselje, od njega gotovo da nije ostalo ništa, sem nekoliko ruševina. Ovakvo stanje zabeleženo je u nekoliko putopisa, autor jednog takvog je i Oto fon Pirh koji je 1829. putovao Srbijom, o čemu je ranije bilo pisano na stranici Upoznajte Borski okrug, a koji je na mestu Majdanpeka zatekao naseljenog jednog jedinog seljanina.

Dakle, izgradnja Majdanpeka u 1849. godini počela je ni od čega. Prema zapisima drugog upravnika tadašnjeg majdanpečkog rudnika, Jozefa Abela, sa proleća te godine pod Staricom je bilo tek nekoliko oskudnih vlaških koliba. Takođe, prvi upravnik rudnika Vasilije Božić godine 1857. u jednom dokumentu podsećao se prvih radova započetih osam godina ranije u Majdanpeku:

,,Na konac ovoga odgovora primećava dolupodpisani, da godine 1849. ovde u Majdan-Peku ni kuće jošte bilo nije, a kamo li kakva magacina. Ako je pak nužda i potreba neka i zaktevala, da se alat i rekvizite po potrebi negde sklone, to je se moralo po planinama i budžinama sklanjati”.

Gornja fotografija: nekadašnje kuće na prostoru centra Majdanpeka, 1957.
Ispod: majdanpečko preduzeće prema ilustraciji Feliksa Kanica, 1861.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.