Мајданпек као синоним за раст, 60-е године 20. века

О наглом развоју Мајданпека 60-их година прошлога века више пута је било речи на страници Упознајте Борски округ. Оно је умногоме било условљено званичним почетком рада Рудника бакра Мајданпек 1961. године, када је и извршен један од пописа становништва Југославије. Те године у Мајданпеку забележено је 3 746 становника.

Поред крајолика који се убрзано мењао, тиме што су типично рударски објекти бивали замењени високим, савременим солитерима, и сам живот у долини Малог Пека све више је почињао подсећати на градску вреву много већих насеља. Тако је за само 10 година, до следећег пописа становништва, Мајданпек повећао број становника за више од 100%, те је 1971. године забележено 8 065 житеља.

Подаци говоре да је Мајданпек тих 60-их година био градско насеље са процентуално највећим порастом становништва. Не чуди да је тада градић под Старицом добио надимак ,,Српски Ел Дорадо ˮ, по миту из 16. века о богатом индијанском насељу у Јужној Америци. Са обзиром да је ова рударска варош изникла на лежиштима племенитих метала, усред најшумовитије општине у Србији, баш као и амазонски Ел Дорадо, Мајданпек је за многе у Југославији тих година представљао далеки златни град, скривен у шумама.

Попис становништва из 1971. године тако сведочи да се у Мајданпек сливало становништво из свих крајева Југославије, те је забележено и 176 Црногораца, 170 Хрвата, 53 Словенаца, 47 муслимана, 45 Македонаца и 40 Албанаца, уз 182 изјашњена Југословена.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.