12.4.1985. године код Кусјака, недалеко од Неготина, пуштена је у рад хидроелектрана Ђердап II. Прве киловате електричне енергије произвео је агрегат под бројем три. Објекат, који је изграђен у периоду од 1977. до 1985. године, настао је у сарадњи са СР Румунијом, као и Ђердап I. Изградња је текла у две фазе. У првој су изграђене две електране са по осам агрегата и преливна брана, док су у другој изграђене српска бродска преводница и додатна електрана.

За изградњу хидроенергетско-пловидбеног система Ђердап II ископано је 13,5 милиона кубика земље. Реч је о количини за коју би било потребно 160 714 вагона, у дужини од 2507 километара, што одговара раздаљини од Обреновца до Ливерпула, према наводима Електропривреде Србије. У саму грађевину је, пак, уграђено 105 000 тона убетонираних делова, заливених са 2,3 милиона кубика бетона, док укупна тежина електромашинске опреме износи 7 014 900 тона.

Попут изградње старијег и узводнијег гиганта, изградњом Ђердапа II значајно су потопљена насеља узводно од хидроелектране, у овом случају Михајловац, Брза Паланка и Вајуга, као и десетак кућа у Грабовици, Велесници и Корбову. За изградњу нових насеља било је потребно саградити 643 нова стамбена објекта. Када је реч о самој грађевини на 863. километру Дунава, главни објекат дугачак је 1017 метара, широк 78,4 метра, док висина грађевине износи 53,45 метара.