24.5.1851. године у Мајданпеку је почела са радом прва српска бакарница. Рударски радови започети две године раније донели су долини Малог Пека и развој индустрије. Заједно са стакларом коју је Аврам Петронијевић отворио у Белици и тополивницом у Крагујевцу, погон у Мајданпеку сматра се пиониром индустрије у Србији.
Као и цео комплекс мајданпечког предузећа, топионица је првобитно изграђена за топљење гвожђа, али су почетни радови на откопавању руде бакра 1850. потом усмерили њен рад на топљење самородног бакра. Управо је овај метал, по коме је касније Мајданпек постао познат, био и део конструкције саме грађевине, што је у том периоду било несвакидашње. Зидови топионице утегнути су дебелим једноливним бакарним сајлама у три паралелна прстена, док су на угаоним профилима били ојачани бакром.
– На фотографији, снимљеној 1925. године, у позадини видљиви објекти старе топионице.
– У доњем левом углу цртеж Мајданпека из 1885. године, рад Виљема Тителбаха према скици Владимира Карића.