Бавећи се темом потапања Доњег Милановца, поред грађе Историјског архива у Неготину и Архива Југославије у Београду, историчар Милош Петровић обрадио је и новинске чланке онога времена. Првенствено Политику и Вечерње новости, од дневних листова, али и Младост, одликовани југословенски омладински часопис.

Чланци о Ђердапској клисури релативно су пратили стварне догађаје и планове, упоређујући их са документима из тог периода. Са обзиром да је 1957. основана мешовита југословенско-румунска комисија за проучавање Ђердапа, медији су овај простор спомињали у том контексту и пре споразума о изградњи и ексоплоатацији потписаног 30. новембра 1963. године.

Часопис Младост писао је о изградњи ХЕПС Ђердап још 3. јануара 1962. у тексту ,,Клисура постаје језеро”. Био је то један од текстова који су релативно предвидели даљи след догађаја, попут других из Политике или Вечењих новости.

Временом је Ђердап постајао све чешћа тема. Тако је Младост 26. јуна 1963, више од пет месеци пре потписивања споразума, донела необичан текст, не о самој изградњи ,,гигантске бране”, како су је медији називали, већ о новом Доњем Милановцу.

Мада су, према истраживањима наведног историчара, скице урбанистичког планa новог насеља послате ,,Предузећу у изградњи ХЕ Ђердап” још 1961. године, споменути текст, насловљен ,,Укроћени Дунав”, изнео је несвакидашњу вест. Судећи према документима и сећањима Доњомилановчана који су преживели тешке године, заправо заборављену необичну гласину.

Будућност вароши која је вековима мењала положај, али одувек била уз Дунав, чланак овог часописа видео је далеко од обале, код Клокочевца:

,,Утврђено је да ће вештачко језеро потопити око десет данашњих насеља са око 10 500 становника с наше стране и нешто мањи број насеља с румунске са око 15 500 становника. Наравно, није ни мало лако преселити људе из старих насеља у нова, нити је лако наћи нова занимања тим људима. Али, комисија о штетама предвидела је изградњу нових насеља за становнике неких градова. Тако ће Нови Сип бити подигнут испод Кладова и Нови Доњи Милановац биће подигнут у долини, код села Клокочевца.”

Наставак наводи и потпуно нови савремени градић крај хидроелектране, такође нереализован.

Лист ,,Младостˮ, 26.6.1963.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.