Оно што је Неготин издвајало од других вароши сличне величине крајем 19. и прве половине 20. века, јесу били угоститељски објекти. Стара чаршија била је та која је неговала прави србијански грађански дух. Управо у њој, занатски и трговачки центар окружја Крајинског имао је чак три хотела, складне староградске архитектуре, у којима је дочекивао своје госте. Ти хотели били су: Гранд хотел, Париз и Београд.

Није реч само о угоститељским објектима, већ и стециштима културних дешавања. Према ономе што је забележио књижевник Сретен Стојковић 1892. године, током откривања споменика Хајдук Вељку, у Гранд хотелу била је приређена велика свечаност, а као гост био је, тада већ чувени Неготинац, Стеван Стојановић Мокрањац, који је у то време био диригент Београдског певачког друштва.

О томе колико и како су неготински хотели били места културних збивања, говори и то да је у Гранд хотелу често гостовало нишко Народно позориште, које је некада остајало и месец дана, према Станоју Трифуновићу који је своја сећања пре две деценије поделио са некадашњом РТВ Крајином. Такође, овај хотел, чији је власник био Спира Ивановић, био је претеча биоскопа у Неготину, будући да су пре отварања биоскопа у Гранд хотелу били приказивани филмови помоћу киноапаратуре.

Зграда хотела Париз, лева фотографија, и данас постоји у Неготину. Мада је далеко од свог некадашњег сјаја, она подсећа на нека старија времена. У приземљу овога хотела, чији су власници били браћа Зарић из Мокрања, постојао је ресторан, док су на спрату биле собе за издавање. Преко лета двориште хотела је служило и за приказивање филмова и извођење представа путујућих позоришта.

Поред два споменута хотела, једини који и данас чува сјај старог Неготина, јесте хотел Београд, са десне фотографије. Зграду овога хотела, која је још увек један од главних оријентира Неготинаца, адаптирао је и купио трговац Момчило Николић. Хотел Београд је у међуратном периоду био познат по лутријама и карневалским ноћима. Треба напоменути да су се у њему могли чути озбиљни звуци војне музике, џез окрестара и певачког друштва ,,Хајдук Вељкоˮ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.