Мухамед ел Идриси, арапски географ и картограф, рођен вероватно 1100. и преминуо 1166. године, оставио је први писани документ о насељу на тлу данашњег Кладова, након пропасти римских насеобина у кладовској околини. Велики арапски географ живео је на Сицилији на двору краља Руђера II Сицилијанског. Путовао је по Медитерану и јужној Европи, о чему је писао у свом делу ,,Разонода онима који чезну да обиђу свет (نزهة المشتاق في اختراق الآفاق‎)”.

Путопис је садржао велики карту, обрнуто окренуту, са југом на врху и севером на дну, која је приказивала велики део Европе и Азије, уз север Африке. Карта је била израђена за сицилијанског краља, те ја зато понела назив ,,Китаб Руђар”, у преводу са арапског ,,Руђерова књига”, то јест, ,,Tabula Rogeriana”, у преводу са латинског језика ,,Руђерова табла”.

Карта је завршена 1154. године, иако на арапском језику, исписана је латиницом. Потом је, по наредби краља Руђера II, израђена на сребрном кругу тешком 180 килограма. До данашњег дана сачувало се десет манускриптних копија. Најстарија је из 1325. године и налази се, уз још једну копију, у Националној библиотеци Француске, док се копија израђена у Каиру 1553. чува у Оксфорду. Најкомплетнији манускрипт чува се у Истанбулу.

Новиград, некадашњи назив за Кладово који се појављује и у каснијим аустријским и турским списима, уписан је као ,,Nukastru”, што је арапска верзија латинског назива ,,Neocastro” (neo – ново, castro/castrum – утврђење). Реч је о једином насељу уцртаном на територији овог дела данашње источне Србије. Најближа насеља на карти су: Bidenu (Видин), Afridisfa (Браничево), Arabna (Равно, данашња Ћуприја), Kalgradun (Београд) и Nisu (Ниш).

Реке су уцртане зеленим линијама, са речју ,,nahr” испред имена, која је арапска реч за реку исписана латиничним писмом (nahr – نهر). Новиград је тако, попут Видина или Београда, приказан на Дунаву (nahr Danu). Meђутим, није на истој страни обале, за шта се претпоставља да је грешка настала непрецизним уцртавањем Дунава у Кључу, са обзиром да је данашње Кладово, поред тога што је на јужној обали Дунава, само 6 километара удаљено и од његове низводније, северне обале, код данашњег села Вајуга.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.