Na današnji dan

Proboj moćne reke kroz gorostaste krečnjake južnih Karpata rezultiralo je najdužom kompozitnom klisurom u Evropi – Đerdapskom klisurom. Svojim krajolicima Đerdap je oduvek ostavljao svoje posetioce zadivljene, otud nije slučajnost što je baš na ovom mestu rođena najstarija evropska civilizacija. Međutim, moćna priroda ovog područja nije bila lako savladiva.

Jedni od najiskusnijih graditelja u istoriji, Rimljani, i na ovom prostoru bili su pioniri velikog poduhvata. Između stišnjenih karpatskih planina i Dunava trebalo je probiti najbrži put ka bogatoj Dakiji. Rimsko carstvo uspelo je u ovome, a od kolikog je značaja to bilo i koliko su bili ponosni na svoj uspeh svedočili su, a neki danas svedoče, brojni prikazi na tablama, stubovima i slavolucima.

Mada je iz današnjeg vremena, kada se putem od srednjovekovne Golubačke tvrđave do rimske Diane može stići za manje od dva sata, teško zamisliti, sve od rimskih graditelja do 20. veka većih poduhvata u drumskom saobraćaju na srpskoj obali nije bilo. Iako u svakom pogledu povezane, Braničevska oblast i Timočka Krajina, umesto da Đerdapom budu spojene, bile su razdvojene.

Konačno, 1.10.1928. godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca započela je radove na stvaranju puta koji je danas poznat kao Đerdapska ili Dunavska magistrala. Iako ovime đerdapski put nije osposobljen, spomenuti radovi smatraju se začetkom tog poduhvata. Najznačajniji rezultat, ipak, bilo je regulisanje Gospođinog vira. Uz neobično spajanje dva različita toponima, Gospođinog vira i Grebena, od čega je napravljen jedan, ,,Gospođin grebenˮ, dnevni list ,,Vreme” svedočio je o tome:

,,Radovi na izradi puta otpočeli su 1. oktobra o. g, na najtežem delu između Bosmana i Pesače. Trebalo je savladati kamene masive Gospođina Grebena i omogućiti plovidbu uz našu obalu preko Gospođinog Vira, koji je do sada predstavljao za brodare i alase najveću opasnost. Veliki broj manjih plovnih objekata propao je na tome mestu; mnogobrojni ljudski životi nastradali su u besnom vodenom kotlu.

Radovi se privode kraju i kroz desetak dana između Dobre i Pesače biće otvoren saobraćaj, a time i saobraćaj sa Donjim Milanovcem.ˮ

Dnevni list ,,Vremeˮ, 16.12.1928.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.