Буронов понор је пећина и понор на планини Мироч, у атару села Голубиње код Доњег Милановца. Ова мало позната природна атракција Ђердапа дубока је 187 метара и заправо представља каскадну пећину са 8 вертикала кроз коју понире сезонски поток. Систем канала је укупно дугачак 3593 метра. Главни канал пружа се од севера ка североистоку. Током активне сезоне ниво воде је често толико велики да допире до улаза у пећину, те је тада чини неприступачном, док је, пак, у сушном периоду улаз проходан.

Пећински накит чине углавном сталактити, сталагмити, саливе и травертинске каде. На улазу у Буронов понор налази се велика дворана чија се висина смањује како се иде дубље. Ходник се протеже кроз сезонски активан речни ходник, дужине 200 метара. Највећим делом ходник се мора проћи пузећи. Ову деоницу карактерише елиптични изглед, са висином од 50 до 200 центиметра и ширином од 2 до 7 метара. Дно речног корита је прекривено шљунком и некарстним стенама. На зидовима се могу пронаћи отисци шкољки.

У средишњем делу Буроновог понора налази се пукотина коју су спелеолози назвали Рио Браво, а која је широка од 4 до 8 метара. Проласком преко хоризонталне траверзе залази се у дубину до 30 метара. Последњи део ходника је благо проширен и завршава се каскадно постављеним каменим блоковима. Пролазак у последњих 6 метара дубине дворане могућ је само уз уже. Дно дворане је испуњено одломљеним деловима са зидова и таванице. Најдубљи део пећине назван је Рио Негро и састоји се од два широка ходника који се завршавају сифоном на 85 метара.

Пролаз Рио Негро је смештен дуж две вертикалне равни широке од 3 до 7 метара. Зидови су глатки, сјајни и високи од 10 до 30 метара. Околина дворане са зидовима прекривена је слојем глине. Иза наслага глине налазе се сталактити и сталагмити, широке површине са каменим блоковима, каскаде и драперије. Будући да је Буронов понор богат и водом, у њему се налазе и језерца – Источно и Западно језеро. Источно језеро је пролаз кроз који се мора проћи чамцем, док је са њим сифоном спојено Западно језеро, на коме се у једном делу налази и водопад.

Приликом истраживања Буроновог понора откривени су и остаци мамута. Ипак, добар део остао је неистражен, тако да је и за спелеологе ово чудо природе још увек обавијено велом мистике. Поред спелеолога који посећују ове мирочке драгуље, како они из земље, тако и и из иностранства, Буронов понор са још неколико сличних представља велики потенцијал за већи развој туризма на овој богатој планини.

Фото: Зоран Симић

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.