Постоје места која су у тесној вези са одређеним појмовима. Појмовима који су синоним за њих и без којих се не могу замислити. Природни или људским рукама створени, појмови који су део бити тих насеља.

За њих се везују берићетни тренуци, али и они тешки, када их мештани опсују. Са њима се дели и добро и лоше. Једноставно, представљају живот тих насеља, а живот доноси свакојаке тренутке. Знају то насеља источне Србије. Прошлост и садашњост научили су их томе, као и томе да будућност постоји само заједно са тим појмовима.

За Бор тај појам представљају високи димњаци. Они који су доносили просперитет од почетка прошлог века, а исто тако љутим димом постајали су и непријатељске ветрењаче у донкихотској борби Борана. За тај појам знају и Мајданпечани, када истовремено прижељкују раст рудника и тугују за изгубљеним зеленим брдима.

Знали су то и Неготинци, чији је град настао захваљујући положају. Положају који је потом угрожавао тај исти Неготин који је из њега настао. Неготински рит, у коме је изникао, умало је пре век и по био разлог пресељења града. Тек су у периоду од 1924. до 1991. године, Неготинци успели да укроте своју равницу.

Најтешњу везу, ипак, имају насеља са дунавских обала. Управо са реком на чијим обалама се налазе. Сувишно је причати Текијанцима, Брзопаланчанима или Голубинцима о поплавама и пресељењима. Али и међу њима се издваја једно место. Реч је о Доњем Милановцу, некадашњем Поречу.

Селили су Поречане и ратови и зулуми, али печат у историји оставиле су селидбе у вези са Дунавом. Реком која је удахнула живот овом крају још током Лепенског Вира.

Године 1832. са Поречког острва, чувеног по свом положају, житељи су пресељени на обалу. Новоскројеној вароши, сада преименованој, Дунав је наставио да доноси живот, али и поплаве. Ређе него на острву, поплаве су погађале Милановац, али не у толикој мери, до оне судбоносне, проузроковане људским подухватом, 1970. године.

Последњим пресељењем пронађен је коначни положај и вечни мир са Дунавом. Били су сигурни Милановчани у то. Пола века потом, једног 24. фебруара, ветар је ниоткуда донео минула сећања старијим Милановчанима, док је млађе упознао са Дунавом каквог нису познавали. Наизглед укроћени водени див, сада назван и Ђердапско језеро, показао је да је она стара снажна река.

– уредник Милош Р. Петровић о непогоди
Десна фотографија: Драган Алексић

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.