Свечаност поводом откривања споменика кнезу Милошу, приказана на десној фотографији, обављена је 27.5.1901. године. Откривању је присуствао велики број грађана, али и званице Владе Краљевине Србије. Споменик се налазио преко пута данашње Саборне цркве и на почетку парка, уочљиво на левој фотографији. Био је висине 3,2 метра и израђен од гранита са простора Плавне, Танде и Црнајке, док је са постољем његова висина износила 7,9 метара.

Израдио га је вајар Ђорђе Јовановић, најзначајнији вајар тога доба и аутор бројних велелепних споменика у Србији, попут Споменика косовским јунацима у Крушевцу и Споменика кнезу Милошу у главном пожаревачком парку. Неготински споменик Милошу, пак, био је финансиран од стране самих житеља Крајине и људи пореклом са овог простора.

Првобитна замисао била је да се споменик подигне у Радујевцу, месту у коме је кнез Милош први пут ступио ногом по повратку у Србију из изгнанства 11.1.1859. године, када је по други пут постао владар Кнежевине. На предњој страни споменика писало је управо оно што је кнез Милош изговорио током свечаности на радујевачком пристаништу, ,,Ево међу вама опет вашег господара Милоша“, а на задњој ,,Кнезу Милошу Великом, творцу Србије и ослободиоцу Крајине, захвалан народ округа Крајинског“, док су на десној страни биле уклесане године 1815-1833, а на левој 27.5.1901. године.

Нажалост, током Првог светског рата бугарске власти су однеле овај споменик и истопиле. Иако је био сачуван идентични гипсани модел, израђен две године раније, споменик никада није поново подигнут.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.