На попису становништва 1953. године Мајданпек је имао 651 домаћинство, чиме је био осмо насеље по броју домаћинстава на територији данашњег Борског округа. Више домаћинстава, према истраживању историчара Милоша Петровића, имали су Кладово (698), Доњи Милановац (734), Уровица (741), Јабуковац (1132), Злот (1275), Неготин (2291) и Бор (5902).

По броју становника било је више многољуднијих насеља, односно већи број села чији су расути домови окупљали више генерација, али и деце, насупрот превасходно рударским породицама у Мајданпеку. Пописи становништва 1953, 1961. и 1971. године раније су обрађивани на страници Упознајте Борски округ, самим тим и пут Мајданпека од петнаестог до трећег најмногољуднијег насеља на територији данашњег округа.

Промена у броју домаћинстава чини се још нетипичнијом. Разлог је уска долина Малог Пека која није пружала могућност ширења, док ће ницање нових зграда около узбрдне Капетанске улице уследити касније. Попис из 1971. забележио је у Мајданпеку 3127 домаћинстава, безмало пет пута више него 18 година раније. Тиме је Мајданпек постао треће место са територије данашњег округа по броју домаћинстава. Више су имали само Неготин и Бор.

Велики преображај Мајданпек је доживео готово на истом простору на коме је деценијама раније имао знатно мање житеља. Уколико се има на уму да је између пописа 1953. и пописа 1971. године број домова порастао безмало пет пута на релативно истом скученом простору, намеће се закључак да је у просеку Мајданпек и до пет пута порастао у висину.

Реч је о слободној интерпретацији, јер су модерни станови често били пространији, такође су поједине зграде биле више од петоструке висине рударских кућа, друге нешто ниже. Ипак, причу о необичном расту приповеда и ова фотографија.

Стиснуте између нових стамбених зграда, старе куће чекају да буду замењене вишеспратницама. Све то пред зградом Дирекције Рудника бакра Мајданпек који је и донео такве промене. Сусрет два Мајданпека, приземног који је нестајао и савременог који је растао, овековечен је 1966. године.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.