,,Трајанова табла (Die Tafel des Trajan)” – Колоризована литографија из 1830. године, димензија 14,5 х 18 центиметара, дело је немачког уметника Јакоба Вопаленског. Као што јој и сам назив каже, главни мотив овог уметничког дела је Трајанова табла, која се налази у централном делу композиције, самим тим и најужи део Ђердапске клисуре, Казан.

Вопаленски је Трајанову таблу сагледао из перспективе друге обале, која данас припада Румунији, а тада је била део Аустријског царства. Између високих литица и обала Аустрије и Кнежевине Србије, која је тада још увек било под Османским царством, Дунавом плови лађа којом управљaју ђердапски лоцови. Лађари који су господарили Ђердапском клисуром пре изградње хидроелектране и подизања нивоа Дунава, пре појаве пароброда карактеристични по својим дугим моткама којима су лађу одбијали од дунавских стена.

Подно Трајанове табле приказан је Трајанов пут, који су Римљани пробили крајем 1. века током припрема за Римско-дачке ратове, а који је изградњом хидроелектране Ђердап I остао под водом. На њему, са леве стране од табле, смештена су два сељанина, од којих је један у стојећем, а други у седећем ставу. Натпис на Трајановој табли је поједностављен, али је његово оригинално значење сачувано ,,Imp. Caeas. D. Nervae Filivs Nerva Trajanus Germ. Pont. Max.” (Impertor Caeser Divi Nervae Filivs Nerva Trajanus Germanicus Pontifex Maximus), што у преводу са латинског значи ,,Император Цезар, син божанског Нерве, Трајан, победник над Германима, врховни свештеник”.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.