Jedan od glavnih saveznika Srbije u Prvom svetskom ratu bila je Rusija. Upravo iz ove zemlje Srbiji je stizala veoma značajna pomoć, koja je na srpsku teritoriju ulazila preko jednog jedinog mesta i pristaništa na Dunavu. To mesto bilo je Prahovo. Ovo krajinsko naselje bilo je najznačajnija karika u vezi Kraljevine Srbije sa Ruskim carstvom, posredstvom Dunava i savezničke Rumunije.

Upravo to je uslovilo da Srbija što pre izradi najbolje moguće veze Prahova sa ostatkom zemlje. Iako je od samog pristaništa do Zaječara pruga otvorena neposredno pre početka rata, 14.6.1914. godine, bilo je potrebno završiti ostatak planirane deonice do Niša. Tako je usled rata, samo nekoliko meseci kasnije, 15.1.1915. puštena u saobraćaj i deonica od Zaječara do Knjaževca. Uprkos ratnim dejstvima sve raspoložive snage, brojni inženjeri i 14 000 ratnih zarobljenika koji su služili kao radnici bili su upućeni na izgradnju poslednje deonice, od Knjaževca do Niša.

Zaplet Prvog svetskog rata nije dozvolio da se ova deonica završi i tako spoje Prahovo i Niš, sve do 1922. godine. Ipak, to nije umanjilo značaj Prahova, već je sa ovdašnjeg pristaništa pomoć iz Rusije nastavila da stiže do Zaječara, odakle je pretovarana na prugu uzanog koloseka do Paraćina, a potom do Soluna. Put od Soluna do Prahova i obratno nije bio značajan samo za Srbiju, već je on povezivao i druga dva velika saveznika, Francusku i Rusiju.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.