Повезаност простора Мајданпека са рударством кроз историју довело је до тога да се ове две речи толико често употребљавају у истом контексту да се, сликовито речено, могу сматрати синонимима. Од самог имена Мајданпек, за које се претпоставља да води порекло од старословенске речи ,,медˮ, која значи бакар, или од турске речи ,,madänˮ, са значењем рудник, о чему је у више наврата било речи, па до бројних топонима који сведоче о присуству Саса, чувених рудара германског порекла, као што су некадашње брдо Швајц или река Шашка. Међутим, неки новији и очигледнији топоними пали су у заборав.

Данас се у административном погледу на нивоу месних заједница, поред самог градског насеља Мајданпек, од околних спомињу села Дебели Луг, Рудна Глава и остала даља места у општини. Међутим, у старијим пописима из 19. и са почетка 20. века, поред Дебелог Луга који се водио као засеок Мајданпека, спомињу се још два – Бакарница и Чекић. Топоними који очигледније него било који други, будући да су на модерном српском језику, говоре о нераскидивости Мајданпека и рударства.

Према попису из 1895. године, Мајданпек је имао 1220 становника, од чега су, како се наводи, три његова засеока имала 215: Дебели Луг 181, Бакарница 19 и Чекић 15 становника.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.