О томе колико је хајдук и јунак епских народних песама, Старина Новак, рођен у Поречу, данашњем Доњем Милановцу, популаран у румунској култури, и раније је било речи на страници Упознајте Борски округ. Поред тога што га сматрају вероватно најутицајнијим Србином у румунској историји, у његову част подигнут је споменик у Клужу на месту његове погибије, један булевар у Букурешту понео је његов назив, као и једно место у унутрашњости.

Међутим, Старина Новак или Баба Новак, како га Румуни називају, није заузео место само у историји овога народа, већ је овековечан и у популарној култури. Можда најбољи пример томе колико је слава овог поречког хајдука велика и у данашњој Румунији, јесте то да је он опеван од стране румунских рок и хип-хоп бендова.

Најдуговечнији румунски рок бенд ,,Феникс” (Phoenix), основан давне 1962. године у Темишвару, издао је 2005. године албум под именом ,,Baba Novak”, то јест, ,,Старина Новак”, са водећом нумером истог назива. Слично њима, један од румунских најпопуларнијих бендова новијег датума, који комбинује хип-хоп са етно звуком, ,,Субкарпати” (Subcarpati), за свој албум из 2016. године ,,Satele Unite ale Balcanilor”, у преводу ,,Уједињена села Балкана”, снимио је песму ,,Грујина балада” (Balada lui Gruia), у којој су опевани Старина Новак и његов син Груја Новак.

,,Субкарпати” су за источну Србију везани и тиме што су прерадили једну од најпознатијих влашких изворних песама ,,Ма факут мума фрумоса”.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.