Милош Петровић
Изградња Мајданпека коју је започела Кнежевина Србија 1849. године, после више од века изумрлости овога места, довело је до тога да је за неколико година долина Малог Пека постала стециште разноликог становништва. Међутим, Мајданпек није имао никакав статус, нити је био село, нити град. Са обзиром на велики значај, али и страх да би гласине о планираном развоју Мајданпека у ово место довеле и скитнице и људе сумњивог морала, држава је одлучила да Мајданпек 1853. године добије статус вароши, то јест, градског насеља.

Ова одлука, ипак, није сузбила бриге државе, будући да органе Министарства унутрашњих дела, то јест, полицију нису имале све вароши, већ само оне које су биле седиште округа. А за Мајданпек, са обзиром да је био део Крајинског округа, то је значило да је полиција била у Неготину. Како ни мајданпечко предузеће није имало службу која би водила рачуна о безбедности, министар и члан Државног савета, Паун Јанковић, дошао је на идеју да се, уз статус вароши, Мајданпеку, зарад отварања полицијске службе, додели статус окружне вароши.

Тако је Мајданпек постао једина окружна варош у Кнежевини Србији из које се није управљало ниједним округом, штавише, административно је остао у Крајинском округу са седиштем у Неготину. Функцију окружног начелства обављала је рударска управа, а Мајданпек је имао статус седишта округа који није постојао.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.