Простор Кладова имао је значајну улогу и током Османског царства. О томе говори и назив моћног утврђења које је подигнуто на овоме месту, а кога су Османлије назвале ,,Fethul Islam”, то јест, ,,заштита ислама”, у преводу са османског турског. Иако је реч о једном од терминолошких тумачења назива, сваки говори о важности овог положаја за царство.

Несумњиво, Фетислам је био једна од главних стратешких тачака у овом делу Балкана, а заједно са тврђавом расла је и варош ван њених бедема, данас позната као Кладово. Управо зато, ову подунавску варош обишао је најславнији османски путописац, Евлија Челебија, рођен 1611. у Истанбулу и преминуо 1682. у Каиру.

Османски путописац пропутовао је највећим делом царства, о чему је писао у свом десетотомном делу ,,Сејахатнаме”. Између осталог, обишао је и данашњу источну Србију. Међу местима са овог простора, Кладово са Фетисламом имало је најопширнији опис.

Године 1666. Евлија Челебија обрео се у Кладову. У свом путопису поделио је своје утиске како о тврђави Фетислам, тако и о вароши ван његових бедема. О Кладову и оновременим Кладовљанима, између осталог, писао је:

,,На југоисточној страни града налази се вањска варош у којој постоје само четири муслиманске богомоље и четири стотине пространих кућа, приземних и на спрат; грађене су од тврдог материјала. Неке су покривене даском, а већина црвеним ћеремитом. Окружене су виноградима и башчама. Најбоље су куће Мустафа-аге Чалука и Осман-паше Чалука са великим портама. Ту постоји свега педесет кућа.

У чаршији има један леп и пријатан хамам са добрим ваздухом и један хан у коме бораве богати трговци; затим постоје две медресе учених људи, две дервишке текије и пет основних школа. На обали Дунава налази се педесетак дућана у којима се израђује и продаје муниција, затим педесет рибарница, јер су сви становници богати трговци рибом. Велики су љубитељи странаца и пријатељи сиротиње; то су дарежљиви људи, угодници Божији.

Будући да је клима врло пријатна и умерена, младићи и девојке су јако наклоњени љубави; то је последица утицаја воде Дунава…”

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.