Jedan od razloga zašto je Donji Milanovac od kraja 19. veka gubio pređašnji strateški značaj, bilo je usmeravanje trgovačkih puteva u Srbiji na železnički saobraćaj. Iako je od Drugog svetskog rata snažno počeo da se razvija drumski saobraćaj, svest o važnosti železnice nije se gubila. Tako je o izgradnji pruge do novog Donjeg Milanovca bilo ideja sedamdesetih godina 20. veka.

Jedna od ideja bila je da se pruga od Debelog Luga nastavi dolinom Porečke reke i njenih pritoka do Donjeg Milanovca i potom do hidroelektrane Đerdap, gde bi se preko brane spojila sa prugom u Rumuniji. Ovaj plan pao je u zaborav, te pruga nije stigla do Đerdapa I. Alternativa je potom bila Beograd i Bukurešt spojiti železnicom preko Đerdapa II, do čega, takođe, nije došlo.

Planova za dovođenje železnice do Đerdapa i njegovog zaleđa bilo je i ranije. Kao što je pisano na stranici Upoznajte Borski okrug, najdalje se otišlo sa idejom o spajanju Kladova i Turnu Severina, za šta je bio potpisan sporazum između Jugoslavije i Rumunije. Prema istraživanju istoričara Miloša Petrovića, nekoliko godina ranije, na Železničkoj Konferenciji 1927. godine inženjer Zdravko Vasković izneo je plan o daljoj izgradnji pruga u zemlji, po kome je trebalo prugu Požarevac-Majdanpek-Prahovo jednim krakom izdvojiti do Donjeg Milanovca.

Međutim, ono što je upečatljivo kod planova za izgradnju ovdašnje železnice, jeste to da se o njoj govorilo mnogo ranije. Izgradnja železnice u donjomilanovačkom kraju bila je jedna od prioritetnih i pola veka pre nego što je izgrađena prva pruga u Srbiji. Godine 1838. iznet je plan o izgradnji pruge od Mosne do obale kod ostrva Ada Kale, kako bi se izbegao najproblematičniji deo Đerdapske klisure za plovidbu.

Pored ovog plana Kneževine Srbije, do koga je došao Stanislav Velimirović, izdvaja se ideja kneza Miloša iz perioda posle 1859. godine, po kojoj je trebalo izgraditi prugu od Milanovca do Brze Palanke. Razlog tome je, takođe, bilo izbegavanje plovidbe donjim Đerdapom. Uprkos i ovom planu, kao i svim kasnijim, ,,gvozdeni put” nikada nije stigao do Milanovca, niti Brze Palanke.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.