Dugo u prošlosti ulazak u istočnu Srbiju iz inostranih zemalja bio je gotovo u potpunosti odvijan Dunavom. Naročito je tako bilo tokom druge polovine 19. veka. Tih decenija, Krajinski okrug imao je pet većih skela preko kojih je vršen promet iz Srbije van i obrnuto. Skele su se nalazile u Radujevcu, Brzoj Palanci, Kladovu, Tekiji i Donjem Milanovcu, uz jednu manju kod Kusjaka.

Najprometnija skela bila je ona u Kladovu. Statistički podaci govore da je u periodu od 1863. do 1875. godine iz Kneževine Srbije preko Kladova obavljeno 578 izlazaka, dok je ulazaka bilo nemerljivo više, čak 90 242. Reč je, dakle, o više od 7500 putnika godišnje. Nameće se zaključak da povećani prelazak granice na prostoru Kladova i Turnu Severina i spajanje podunavskih krajeva iz današnjeg vremena, zapravo ima snažne korene u istoriji.

Po broju ulazaka u Kneževinu Srbiju, iza Kladova, na drugom mestu, nalazio se Radujevac. Najnizvodnije krajinsko pristanište primilo je 69 964 putnika između 1863. i 1875. godine. Sa druge strane, po brojnosti izlazaka iz Kneževine Srbije nijedna od pomenute dve skele nije bila ni blizu tekijskoj. Tekija je u spomenutim godinama zabeležila 1459 izlazaka iz Srbije.

Dunav, međutim, nije imao značajnu ulogu samo u komunikaciji sa drugim podunavskim zemljama, već i sa prestonicom Kneževine Srbije. Za razliku od današnjeg vremena, kada se saobraćaj ka Beogradu odvija u potpunosti kopnenim putem, nekada je prestonica sa istočnom Srbijom bila povezana u najvećoj meri parobrodima. Između 10 i 20 puta više, putnici su se opredeljivali za plovdibu Dunavom do Beograda.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.