Највећа атракција северне обале Ђердапске клисуре, то јест, румунског дела Ђердапа, јесте скулптура у стени дачког краља Децебала. Реч је о највишој скулптури уклесаној у стени на простору Европе. Смештена је у дeлу Ђердапа познатом као Казан, недалеко од румунског места Дубова, насупрот магистралном путу од Доњег Милановца ка Текији.

Скулптура у стени, прецизније, рељеф дачког краља израђен је између 1994. и 2004. године. Висок је 42,9 и широк 31,6 метара. Израду је иницирао и финансирао румунски бизнисмен Јосиф Константин Драган, а укупна цена радова износила је око милион долара. Румунски бизнисмен преминуо је четири године након њеног завршетка, августа 2008. године. Међутим, за српски део Ђердапа остала је занимљива једна у Србији мало позната идеја.

Иако је рељеф Децебала, наводно, са намером направљен баш у овом делу Ђердапске клисуре, јер се налази у непосредној близини Трајанове табле, неупоредиво старије заоставштине римског цара са којим је Децебал ратовао, првобитна идеја Јосифа Константина Драгана била је комплекснија.

Према наводима румунског бизнисмена, његова идеја била је да, попут горостастог рељефа дачког краља на румунској обали, на српској буде уклесан лик римског цара Трајана. Тиме би ликови дачког и римског владара, један насупрот другоме, подсећали на нека давна времена. Ипак, Јосиф Константин Драгаш говорио је да та идеја није наишла на разумевања тадашњих власти у Србији, те да зато није остварена.

Остаје питање да ли је тиме пропуштена прилика за настанак још једне атракције Ђердапске клисуре или је, пак, српска обала без ње остала очуванија и ближа природи. Аргумената има на обема странама.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.