Град Шабац поносито истиче да је то прво место у Србији у коме су се чули звуци клавира. Та ласкава историјска чињеница јесте тачна, међутим, Шапчани за то дугују једном кратком периоду када Неготин није био део Кнежевине Србије. Наиме, од 1813. и краха Устаничке Србије, све до 1833. године, Неготин је био у једној од шест изгубљених нахија које кнез Милош Обреновић није успео одмах да поврати у окриље Кнежевине.

Током те две деценије, у дом Јеврема Обреновића у Шапцу донесен је клавир, који је у Неготину већ постојао. Овај скупи музички инструмент припадао је Сари Карапанџић, удовици крајинског обор-кнеза Илије Карапанџића и потом супрузи Данила Алексијевића, такође обор-кнеза. Сведочансто о томе да се први клавир у неослобођеним српским земљама јужно од Саве и Дунава налазио управо у Неготину, оставио је и Вук Стефановић Караџић, отац модерног српског језика који је један део свог живота провео у Неготинској Крајини.