Радујевац је због свог положаја на Дунаву деценијама носио епитет ,,крајинског прозора у свет”. Као што и данас лука у Прахову има значај не само за Неготинску Крајину, већ и за већи део источне и југоисточне Србије, тако је и у 19. веку преко Радујевца снабдеван знатан део Кнежевине, потом Краљевине Србије. Бројни пароброди пристајали су на радујевачко пристаниште.

Проучавајући грађу коју баштини Музеј Крајине, пре неколико деценија, Тихомир Станојевић дошао је до податка о једном несвакидашњем пристајању. Године 1886. Радујевац је дочекао и један прекоокеански брод. Реч је било о норвешком броду ,,Унис”, који је дошао из Бергена, лучког града југозападне Норвешке.

Овај прекоокеански брод пловио је Атлантским океаном, свративши у Нант, где је преузео товар за Србију, наставио Средоземним и Црним морем, те запловио Дунавом до Радујевца. Пловидба од југозападне Норвешке до источне Србије трајала је 25 дана, а товар брода били су кудељни џакови и празна бурад. Повратак у Берген следио је исту трасу, али је прекоокеански брод овога пута био натоварен вином из Неготинске Крајине које се извозило у Француску.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.