Година 1833. једна је од најзначајнијих у историји источне Србије. Питање повратка нахија које су биле у саставу Устаничке Србије покренуто је Једренским миром из 1829. године, да би четири године потом било спроведено у дело.
Кључ, Црна Река и Крајина били су део Видинског санџака, једино је област Пореч била унутар Кнежевине Србије. Хатишерифом из 1833. године Кнежевини је присаједињено укупно шест раније отргнутих нахија, од Дунава и Тимока на истоку до Дрине на западу.
Новостворене границе изискивале су увид у целокупно стање у Кнежевини, те је по наредби кнеза Милоша лета 1834. обављен попис. Главни разлог јесте била пореска обавеза, али је попис имао шири обухват. Треба истаћи да су недостаци знатно употпуњени 150 година касније истраживачким радом Лепосаве Цвијетић и Историјског института.
Овакав извор, међутим, даје јединствен увид у тада слабо насељену источну Србију. Уочава се распоређеност становништва. Нека од данас највећих градских насеља тада су била пуста, док су тадашња највећа насеља данас тек мања села. Према истраживању историчара Милоша Петровића, многа села су тада била насељенија него што су данас.
На попису 2011. године 15 највећих насеља били су: Бор, Неготин, Кладово, Мајданпек, Злот, борски Брестовац, Доњи Милановац, Рудна Глава, Шарбановац, Јабуковац, Радујевац, Прахово, Буковче, Кобишница и Метовница. Од поменутих, само је њих 6 било међу 15 највећих 1834. године, притом само једно данашње градско насеље:
1. Неготин – 2100 становника
2. Јабуковац – 1651
3. Злот – 1635
4. Џањево (Душановац) – 1154
5. Радујевац – 1036
6. Горњане – 1001
7. Уровица – 981
8. Михајловац – 957
9. Буковче – 930
10. Сиколе – 883
11. Кривељ – 846
12. Мокрање – 811
13. Кобишница – 782
14. Штубик – 769
15. Чубра – 744
Новостворени Милановац (589), Орешковица (254) и Поречко острво (116) засебно су били пописани, премда би као целина били 8. место по броју становника.
Најнасељенији Неготин ипак је био други у целој Тимочкој Крајини. Међутим, истиче се да је Зајечар имао тек 1439 становника. Најмногољудније место Тимочке Крајине било је село Подгорац са 2143 становника.