Према последња два пописа становништва, спроведена 2002. и 2011. године, највећа насеља на територији Борског округа су Бор, Неготин, Кладово, Мајданпек, Злот, Доњи Милановац и Брестовац. Сличан однос у броју житеља био је и у попису пре споменутог, ипак, један век раније стање је било потпуно другачије.

Територију данашњег Борског округа почетком 20. века чинили су Крајински округ, коме су припадали Неготин, Кладово, Доњи Милановац, Мајданпек и околна насеља, и Тимочки округ, коме је припадао Бор са околним селима, као и остатак данашњег Зајечарског округа. Ипак, када би се сагледала само насеља која припадају територији данашњег Борског округа, у највећих 7 припадала су само два места која и данас спадају у најмногољуднија у овом делу источне Србије.

Насупрот, споменутим местима као што су Бор, Неготин, Кладово, Мајданпек, Злот, Доњи Милановац и Брестовац, године 1910. стајали су:
Неготин – 6236 становника
Јабуковац – 4796
Злот – 4672
Уровица – 3002
Радујевац – 2994
Душановац – 2698
Буковче – 2663

Упадљиво је да је од набројаних 7, чак 6 насеља било са ужег подручја Неготинске Крајине. Са друге стране, пак, занимљив је податак да су сва наведена насеља, сем Неготина, данас са статусом села. Те 1910. године у данашњим градским и највећим насељима, изузев споменутог Неготина, пописано је: Бор – 2116, Кладово – 1721, Доњи Милановац – 1623 и Мајданпек – 1570 становника.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.