Malo je naselja u Srbiji čija je istorija imala više uspona i padova od istorije Majdanpeka. Uzrok tome leži u nerazdvojivoj sudbini ovoga mesta sa ovdašnjim rudnikom. Kada je rudnik imao svoje srećne dane, imao je i Majdanpek. Otud, varoš na Malom Peku imala je mnogo svojih početaka i krahova. Jedna od najznačajnijih godina u Majdanpeku, a svakako od kako je on dospeo u srpske ruke, bila je 1848. godina.

Te godine vlast Kneževine Srbije usmerila je pogled ka Majdanpeku i započela njegovo oživljavnje. Bez obzira koliko se uspešnim kasnije pokazalo ovdašnje rudarenje iz druge polovine 19. veka, neosporno je da su to godine u kojima Majdanpek izrasta u varoš. Svesni toga, mnogi stručnjaci obilazili su tih godina ovo mesto. Među njima bio je 1856. godine i nemački profesor sa Rudarske akademije u Frajburgu i jedan od najvećih mineraloga, August Brajthaupt, koji svoj utisak nije mogao da prikrije, već ga ja preneo srpskim vlastima u vidu opširnog ekspozea, iz koga izdvajamo:

,,Ko je kao stručnjak pribavio izvesna znanja o Majdanpeku, lako će imati povoljno mišljenje o radu velike železare na ovome mestu. Jer je sama priroda ponudila bitne elemente za to, da se sjedine u rogu izobilja. Treba samo pomisliti da se od nove visoke peći na puškomet daljine nalaze mnoge gvozdene rude, koje se vade površinski kao kamen, da se krečnjak kao dodatak pri topljenju nalazi isto tako blizu, i da susedna brda pružaju dovoljne količine tvrdoga drveta, hrastovine i bukovine, za odličan ugljen. Prema tome, nije potrebno više ništa, sem da se na razuman način uvede industrijaˮ.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.