Mihailo Tomić, rođen 22.2.1902. godine u Kladovu, bio je eminentni vajar i slikar i jedan od začetnika moderne srpske umetnosti 20. veka. Poticao je iz ugledne porodice, otac Đorđe Tomić neposredno pred početak Prvog svetskog rata bio je gradonačelnik Kladova, veoma poštovan u narodu, dok je stariji brat Živojin bio poznati tenor i solista Beogradske opere do 1941. godine.

Mihailo je osnovno obrazovanje stekao u Kladovu, odakle je, kao mnogi velikani srpske umetnosti, posle Prvog svetskog rata otišao u inostranstvo. Školovao se u Parizu kod profesora Antoana Burdela na Akademiji Šomije, pod čijim se uticajem priklonio figurativnoj skulpturi, potom Pola Landovskog i Anrija Bušara na Akademiji Žilijen, dok je obradu drveta i kamena studirao na Školi za primenjene umetnosti i u ateljeu Roberta Vlerika.

Tokom boravka u Parizu započeo je izlagačku aktivnost u Salonu nezavisnih 1927. godine. Kasnije je izlagao tri puta samostalno, a kao član ULUS-a i Lade predstavljen je radovima i na zajedničkim izložbama do 1985. godine. Od završetka školovanja do Drugog svetskog rata, radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost i na Likovnoj akademiji u Beogradu.

Posle rata bio je profesor u Trećoj muškoj gimnaziji. Uporedo se bavio vajarstvom i stvarao raznovrsne motive u punoj plastici i u više vrsta reljefa, u različitim materijalima, drvetu, terakoti, kamenu i bronzi. Realističnu formu u kojoj je je vajao, obogatio je primesama arhaičnog, stilizovanog i ekspresivnog.

Uprošćavanje oblika i arhaična jednostavnost pokazuju da skulpturu shvata kao monolitan skup masa, koje nastaju sintezom forme, pri čemu se ne udaljava mnogo od prirodnih oblika. U mnoštvu Tomićevih vajarskih ostvarenja, nalazi se veći broj skica za monumentalne skulpture, poput skica za spomenik Nadeždi Petrović, od kojih je jedna izlivena u bronzi, dok je njena uvećana bronzana verzija 1995. postavljena ispred Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Za sobom je ostavio impozantan opus sa više od 300 radova. Od mitoloških, paganskih, religioznih i istorijskih motiva, do mnogobrojnih ženskih i muških aktova, psiholoških i intimnih portreta, spomenika i bisti narodnih heroja. Posebno mesto zauzimaju životne teme i teme iz Kladova i okoline, kao što su berba grožđa u Ključu ili ribolov na Dunavu. Preminuo je 1.2.1995. godine.

Profesor istorije Miloš Petrović, proveo je detinjstvo u Donjem Milanovcu. Srednju školu završio je u Požarevcu a Filozovski fakultet u Beogradu. Trenutno je na masteru. Pored obaveza na fakultetu, volontirao je u Klubu saradnika Narodnog muzeja, Pedagoškom muzeju i Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. Uređuje FaceBook stranicu „Upoznajte Borski okrug“, piše za Portal mladih kao i za časopise kulturno-istorijskog karaktera.