Живка Ромелић, рођена 28.8.1950. године у Нишу, била је етнолог, дугогодишњи кустос борског Музеја рударства и металургије, сарадник Народне библиотеке Бор и аутор бројних научних публикација на тему етнологије Бора и околине. Уједно, била је и један од првих пратилаца странице Упознајте Борски округ.

Иако рођена Нишлијка, основну школу и гимназију завршила је у Крушевцу. Потом одлази у Београд, где је 1975. дипломирала етнологију на овдашњем Филозофском факултету. Као млади, двадесетопетогодишњи етнолог 1975. долази у Бор, где почиње да ради у Музеју рударства и металургије, у коме ће провести готово деценију и по, до 1989. године. Управо ће почетак њене каријере у рударском граду умногоме утицати на њену професионалну делатност.

Поред интересовања за традиционалну културу овог дела источне Србије, највећи део свог рада посветила је проучавању специфичности рударске културе. Тако су предмет њених истраживања, поред Бора, била и друга оближња насеља сличног карактера, попут Мајданпека и околине, о којој је, између осталог, писала у свом кустоском раду под називом ,,Култура становања рудара у Дебелом Лугу код Мајданпекаˮ. Као етнолог, своју делатност усмерила је рудару као јединки, те рударском фолклору и митологији. На тај начин, бавећи се различитим сегментима рударске културе, Живка Ромелића сматра се пиониром етнологије рударства у Србији.

Поред бројних стручних и научних часописа, највећи број њених истраживања објављиван је у Зборнику радова Музеја рударства и металургије, али и као засебна публикација Народне библиотеке Бор, попут монографије ,,О рударској култури у Боруˮ објављене 2017. године. Аутор је и коаутор око 60 стручних и научних радова, из области етнологије и музеологије, као и 20 изложби и неколико сталних музејских поставки.

По одласку из Бора, радила у Народном музеју у Крушевцу од 1989. до свог пензионисања 2009. године. У крушевачком музеју њена делатност обухватала је шири опсег, од традиционалног виноградарства, народног градитељства и религије, до градске културе. Као члан Извршног одбора Музејског друштва Србије, залагала се за већу активност у музејима и помоћ младим стручњацима у примени музеолошких стандарда. Године 2006. Музејско друштво Србије доделио јој је награду ,,Михаило Валтровићˮ.

Преминула je у Београду 25.1.2019. године. Сахрањена је четири дана касније на овдашњем Новом гробљу.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.