Пре 89 година, 16.2.1934. у петак, одлуком бана Моравске бановине, једне од девет највиших управних јединица Краљевине Југославије, са седиштем у Нишу, а на иницијативу самих Неготинаца, основан је Музеј Крајине, тада као Градски музеј Хајдук Вељко у Неготину. Најстарији музеј Тимочке Крајине.
Једанаест дана раније, одлуци је претходило састављање правила која су са актом под бројем 2910 достављена управи Моравске бановине. Иницијатори оснивања неготинског музеја били су школски надзорник у пензији Милан Ј. Радојевић, банкарски чиновник Светислав Стефановић и професор неготинске Учитељске школе Стојан Младеновић, који су на идеју дошли током прославе стогодишњице ослобођења Крајине 21.9.1933. године, када је приређена била изложба ,,Старине Крајине”.
Данас, под именом ,,Музеј Крајине”, ова установа представља једну од најзначајнијих за чување историјског наслеђа у источној Србији. Поред централне зграде, у којој су смештене археолошка, етнолошка, историјска и уметничка поставка, саставни део су и Родна кућа Стевана Стојановића Мокрањца и Музеј Хајдук Вељка. Уједно, Музеј Крајине стара се о Родној кући Момчила Ранковића у Рајцу и археолошком налазишту Врело-Шаркамен.
Велики број археолошких експоната представљен је на фејсбук страници Упознајте Борски округ, попут Жртвеника од теракоте са двема стилизованим јеленским главама из Рудне Главе, Статуе Јупитера Долихена на бику из Брзе Паланке или чувеног златног накита из Шаркамена. Реч је, дакле, о налазима са ширег простора Тимочке Крајине.
Од немалог броја уметничких дела, раније су такође представљене изузетно вредне слике, где се несумњиво убрајају портрети Стевана и Марије Мокрањац које је насликао Урош Предић, као и слике више аутора које приказују Хајдук Вељка. Разнолико и богато наслеђе овога краја најпре осликавају историјска и етнолошка збирка, али и монографије на ту тему које је издао Музеј Крајине.