Ипак, под српском управом нису се налазиле све територије које је она била ослободила након Првог српског устанка. Простор данашњег Борског округа био је подељен. Док су западни делови, околине Мајданпека и Пореча (Доњег Милановца) биле у оквиру Кнежевине Србије, њени источни делови, где спада и Неготин, нису били.
Године 1833. Србија успева да придобије 6 нахија које је имала током Устаничке Србије, између осталог и Неготин. Истовремено са стицањем све веће самосталности Хатишерифима које је Кнежевина добијала, све више се посвећује пажња развоју школства. Прва средња школа основана је 1830. године у Београду, да би три године касније била премештена у Крагујевац. Те 1833. године донет је и први закон о школама. Како је Неготин у обреновићевској политици имао улогу источног стуба Кнежевине Србије, тако се овом простору поклањало више пажње.
Све наведено водило је ка томе да убрзо и Крајина добије средњу школу у данашњем смислу. Била је то двогодишња Главна школа, то јест, полугимназија. На заседању Државног савета 31.8.1839. године донето је неколико значајних одлука из области школства. Потпредседник Савета Стојан Симић обавестио је Намесништво кнеза да је Савет, на основу предлога Министарства правосуђа и просвете од 29. августа, донео одлуку да зајечарску полугимназију пресели у Неготин. Према томе, одлуком Државног савета и потврдом намесништва од 10.9.1839. године Неготин је добио своју прву средњу школу у виду полугимназије.