Почетак 1966. године значио је и крај општине Доњи Милановац. Одлуку о томе донели су зборови два месеца раније, на предлог скупштине СР Србије. Била је то само једна од великих промена које су доживљавали Доњомилановчани тих година, са обзиром да се истовремено одвијала изградња хидроенергетско-пловидбено
Све то скупа утицало је и на привредну делатност. Као најверодостојнији сведок тих промена, остао је последњи извештај о привреди општине Доњи Милановац из 1965. године, последње године пре него што је овдашњих 10 683 житеља, смештених од Клокочевца до Голубиња и Бољетина, постало део веће и многољудније општине са седиштем у Мајданпеку.
Друштвени бруто производ општине је у периоду од 1962. до 1965. године бележио извесни раст, као и становништво, од кога је у индустрији радило 533 становника, а у осталим привредним областима 841. Најразвијеније привредне области према укупном учешћу у остварењу друштвеног производа комуне биле су:
1. Дрвна индустрија – 28,1%
2. Комунална привреда – 9,8%
3. Трговина – 9,2%
4. Пољопривреда – 6,6%
5. Остале привредне делатности – 5,6%
6. Угоститељство – 4,1%
Из приложеног видљив је примат дрвне индустрије. Такви подаци нису представљали изненађење, са обзиром да је област Пореч била, као што је и данас, једна од најшумовитијих у земљи. Шума је често била и прекомерно експлоатисана, попут сеча у долини Песаче тридесетих година ради потреба извесне немачке фирме.
Велики проценат тих година бележила је комунална делатност. Поред ранијег упошљавања Ђердапске речне управе на одржавању и уређењу водограђевина, првенствено је то било резултат радова на новој инфраструктури условљеној изградњом хидроелектране.
Остале привредне области бележиле су сличне бројеве као у ранијим извештајима, међутим, подаци за 1964. годину сведоче да је управо тих година угоститељство почело да бележи већи раст. Тако је туризам стварао снажан темељ у надметању за једну од најбитнијих привредних грана у новом Доњем Милановцу који се градио на ушћу Папренице у Дунав.
– М. Петровић, ,,Потапање Доњег Милановца изградњом ХЕПС Ђердап” (мастер рад, Филозофски факултет Универзитета у Београду)