Пролеће 1867. значајно је у историји Србије. Преостале тврђаве са посадом Османског царства, након више столећа, занавек су предате Србима. Једна од њих била је и кладовска тврђава Фетислам. Уједно, историографија је забележила и доњомилановачког крманоша Јована Димитријевића, непосредног учесника тих великих историјских догађаја.

Био је то значајан период за источну Србију, па тако и за Пореч. Како то бива, историографија је забележила велике догађаје и њихове актере. Они обични људи остали су наизглед незаписани. Међутим, историјски извори често крију и оне приче које историји непознате људе чине великима.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, друга страна 42. броја ,,Србских новинаˮ, службеног листа Кнежевине Србије, сачувала је једна такву причу о обичним људима који су такође исказивали љубав према својој домовини, иза свих оних записаних и великих историјских догађаја.

У чланку под називом ,,Јавна благодарностˮ, који је био исписан тада још увек нереформисаном азбуком, држава Србија, односно министар војни и правитељство исказали су велику захвалност житељима Мосне, Голубиња и Рудне Главе. Мештани ових села тадашњег Поречко-речког среза једним помало необичним гестом постали су део историје, оставши на странама најважнијих српских новина:

,,Житељи села Мосне, Голубиња и Рудне Главе у срезу поречкоречком округу крајинском који су по наређењу власти бакар из Мајдан-Пека до Нереснице пренели, нису хтели примити од правитељства новац за утрошене наднице већ су драговољно правитељству поклонили. Министер војни високо ценећи показани патриотизам дотичних сељана изјављује им од стране правитељства јавну благодарност. ˮ

Тих година бројеви службеног листа штампани су на свега неколико страна. Споменути 42. број имао је тек четири стране. Поред свих великих догађаја који су се одвијали у свету, нарочито у самој Кнежевини тих месеци, државне новине пронашле су место и за родољубиве Мосњанце, Голубинце и Рудноглавце.

Службени лист ,,Србске новинеˮ, 29.3.1867.