12.4.1985. године код Кусјака, недалеко од Неготина, пуштен је у рад први агрегат хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап IIˮ. Прве киловате електричне енергије произвео је агрегат под бројем три. Објекат, чија је изградња започела 1977. године, настао је у сарадњи са СР Румунијом, као и ,,Ђердап Iˮ. Изградња је текла у две фазе. У првој су изграђене две електране са по осам агрегата и преливна брана, док су у другој изграђене југословенска, односно српска бродска преводница и додатна електрана.

,,Ђердап IIˮ је састављен од основне електране, две додатне електране, две преливне бране, две бродске преводнице и два разводна постројења. Обема државама припада по један од поменутих објеката, док је основна електрана подељена на два једнака дела. Инсталисана снага уграђених по 10 хоризонталних цевних агрегата на обе стране, у основним и додатним електранама, износи по 270 MW.

Попут старијег и узводнијег имењака, ,,Ђердап IIˮ је променио ток Дунава и значајно потопио Михајловац и Брзу Паланку, за коју је узводно изграђено ново насеље, али и десетине кућа од Грабовице до Корбова. Поред нових стамбених објеката, требало је изградити нову инфраструктуру и обалоутврду.

О утицају овог подухвата неретко је писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, са обзиром на то да је реч о једној од највећих овдашњих историјских прекретница. Подухват се огледао у грађевини на 863. километру Дунава, чији је главни објекат дугачак 1017 метара, широк 78,4 метра и висок 53,45 метара. Ипак, енергетска моћ државе повећана је умногоме науштрб локалног живља и рибљег фонда.

Стрмоглави пад у улову моруне представљен је у ранијим објавама. Према истраживању историчара Милоша Петровића на основу званичних података Рибарског газдинства ,,Ђердапˮ, улов је убрзо од 15 058 килограма 1982. године спао на 188 килограма 1998. године, што је количина мања од килограма појединачних ранијих капиталних улова.

Негативан утицај на горостасну миграторну рибу истицао је још Михаило Петровић Алас говорећи о регулационим радовима у Ђердапској клисури крајем 19. века, међутим, моруна је досезала до овог простора и деценијама потом. Прва препрека била је старија ђердапска брана, док је крај означила брана код Кусјака.

Поред енергетске и пловидбене улоге, ,,Ђердап IIˮ је такође гранични прелаз преко кога је била предвиђена и изградња железничке пруге.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.