Пре 51 годину, 18.7.1970. почело је пуњење акумулационог језера на ђердапском делу Дунава. Изградњом хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап” и настанком Ђердапског језера потопљени су Добра, Доњи Милановац, Мосна, Голубиње, Текија и Сип.
Тема која је небројено пута обрађивана на фејсбук страници Упознајте Борски округ као једна од историјских прекретница источне Србије. Ипак, она умногоме представља историјску прекретницу целе Србије, како настанком огромног произвођача електричне енергије, тако и настанком вештачког језера које је, поред домова и имања, такође потопило светско културно-историјско наслеђе.
Немали број докумената у вези са изградњом старијег хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап” настао је далеко од Ђердапске клисуре. Аутор ове фејсбук странице велики део времена проведеног у архивима посветио је овој теми, проучавајући документа која чувају Архив Југославије и Историјски архив Неготин.
Највећи број јесте настао у источној Србији и Београду, међутим, утицајем ,,гигантске бране”, како је често називана, такође су се бавиле институције из остатка Југославије. Само једне од њих су Сектор за заштиту приобаља у Ковину или Међуакадемијски одбор за истраживање Лимеса у далеком Загребу.
Читава Југославија, Румунија и подунавска Европа посматрале су тих година Ђердап. Многи су били укључени у историјска дешавања на простору Ђердапске клисуре, али су само овдашњи житељи то проживели. Историјске чињенице у вези са изградњом хидроенергетско-пловидбеног система биле су спомињане и биће спомињане убудуће. Овај датум изискује поглед из можда субјективног, али несумњиво локалног угла:
,,Онако како је култ Видовдана из 1389. године вековима живео у српском народу, тако ће 1970. заувек живети у култу ђердапских насеља. То је крај једне и почетак друге ере. Док хришћани време деле рођењем Христа, мештани Добре, Доњег Милановца, Мосне, Голубиња, Текије и Сипа стару од нове ере деле 1970. годином.
Та година није она која је довела до хидроелектране, уговор о њој потписан је 30. новембра 1963. године, премда је и знатно раније проучавана и разматрана. Ипак, та 1970. запамћена је у свести овдашњих житеља као пресудна јер је она постала највидљивија и лична, потопивши заувек оно што је било остало од њихових домова.”
– Милош Р. Петровић, адаптација текста објављеног у часопису ,,Буктиња”, бр. 66-67.
У илустрацији: стара доњомилановачка црква Светог Николе, подигнута 1840. године, фотографисана пред потоп.