Пре 23 године, 27.11.1998. уписом у регистар Привредног суда у Зајечару основан је Музеј у Мајданпеку. Оснивању је претходила одлука Скупштине општине Мајданпек донета 9. јула исте године. По карактеристици завичајни музеј за подручје Пореча и Горњег Пека, заправо је осамостаљен од Музеја рударства и металургије из Бора, под окриљем кога је 1984. отворен као издвојено одељење.
Рад самосталног Музеја у Мајданпеку започет је првог дана 1999. године. Богата прошлост, која сеже у праисторију током које је ово подручје на више начина било средиште Европе, али и богата нематеријална културна баштина оличена најпре у влашкој традицији, наметнули су се као делокруг.
Праурија и Рудна Глава допринели су да праисторијска металургија постане синоним за Музеј у Мајданпеку. Лепенски Вир, који се такође налази у овој општини, јесте под окриљем Народног музеја у Београду и засебне установе са визиторским центром на самом локалитету, али је оближњи и сродни праисторијски локалитет Власац обогатио археолошку збирку мајданпечког Музеја.
Поједини експонати представљени су на фејсбук страници Упознајте Борски округ, попут Жртвеника са графизмима са Власца, Крстасте бакарне секире са Пустинца и других. Археолошка збирка, међутим, није најобимнија. Истакнути рад на проучавању обичаја локалног живља, омогућио је да етнолошка збирка броји највише предмета. Поред археолошке и етнолошке, постоје и природњачка, историјска, ликовна, нумизматичка и фотографска збирка.
Међу значајним архивалијама, издвајају се изводи из црквених и матичних књига, родослови, заоставштине из прошлости рудноглавског и мајданпечког рудника, разноврсни документи и копије из других музеја и архива, као и опширна теренска докумeнтација. Музеј у Мајданпеку такође поседује стручну и медијску библиотеку.