Према истраживању историчара Милоша Петровића, акти о Мајданпеку објављени су на првој страни 82. броја државног листа, који је тада излазио на славеносрпском језику, као прво обавештење под насловом ,,Званичне вестиˮ. Тако се име Мајданпека нашло на насловној страни најважнијих новина у држави, овога пута као име једне од малобројних вароши у доминантно руралној Србији.
Потреба за отварањем полицијске службе, коју су имала само седишта округа, иницирала је јединствени статус. Мајданпек је заправо проглашен за ,,окружну варошˮ или седиште округа, са знатним овлашћењима која доноси тај статус, али је истовремено остао унутар Крајинског окружја чије је седиште било у Неготину.
Јединствени статус из 1853. године, Мајданпеку додељен сагласјем кнеза Александра Карађорђевића и Државног савета, више је пута истицан у ранијим објавама као необични преседан у историји Србије. Ипак, реч је и о битном датуму за варош на Малом Пеку.
Оживљавање Мајданпека које је уследило након 1848. године није остварило велика очекивања, међутим, несумњиво је вратило Мајданпек на карте и поставило га у темељ српске индустрије. Пословање рудника јесте било променљиво, али је од средине 19. века Мајданпек за трајно остао битан чинилац у српској привреди.
Уколико се континуитет у привредном развоју од 1848. до 1961. године може оспоравати, континуитет у развоју насеља остаје неупитан. Иако не као ,,окружна варошˮ, Мајданпек је остао да буде варош, у данашњем смислу градско насеље, све од 1853. када је био месташце у настајању, па до данашњег доба када носи епитет ,,градић солитераˮ.
Имајући све то на уму, неправедно скрајнут мајданпечки јубилеј се са посебном пажњом сваке године спомиње на фејсбук страници Упознајте Борски округ. У нади да ће се отргнути од заборава.
Нека је срећан јубилеј Мајданпечанима!
На илустрацији су приказани исечак 82. броја ,,Србских новинаˮ и Мајданпек почетком 20. века са оновремене разгледнице.