Након Првог светског рата започео је нагли развој фудбала у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца – потоњој Краљевини Југославији. Ипак, ван највећих градова није било много клубова. Један од фудбалски најразвијенијих крајева новостворене земље била је Тимочка Крајина. Већ 1919. године, основана су три велика ривала. Били су то борски АСБ, зајечарски Тимок и неготински Хајдук Вељко.

Тиме је постављен темељ овдашњем фудбалу који је деценијама потом низао успехе, о чему се радо пише на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Поред утакмица унутар Тимочке Крајине, убрзо су уследили сусрети са клубовима из недалеких градова Румуније и Бугарске, попут Зборула из Турну Северина и Тиерне из Оршаве, те Викторије, односно Бдина из Видина.

Такве утакмице представљале су свечаност са закускама, културним програмом и игранкама. Румунски и бугарски фудбалери радо су били виђени у Неготину. Новине сведоче да је било обострано. Извештаји о клубовима из Тимочке Крајине били су чести и у новинама које су штампане у Београду. Оновремено високотиражни лист ,,Правда” је тако пренео гостовање Хајдук Вељка у Видину, октобра 1934. године:

,,Неготински С.к. Хајдук Вељко гостовао је у Видину (Бугарска), где је играо са С.к. Викторијом 23, прваком Видинске жупе. Неготински спортисти путовали су возом до станице Мокрање, а одатле пешице до границе. На граници уобичајене формалности и спортисти су прешли Тимок, где их је чекало око 50 Бугара. По ступању на бугарско тле, госте је поздравио г. П. Бојков, адвокат, пожелевши им добродошлицу, затим је предао вођи пута г. Гавриловићу свежег цвећа, на шта се г. Гавриловић, у име клуба, захвалио. При пролазу кроз Брегово маса света бацала је цвеће на аутомобиле и клицала спортистима. Целим путем гостима су приређиване бурне овације…

Поподне у 3 часа на игралишту Викторије одржана је утакмица која се завршила високом победом Хајдук Вељка са 6:3 (3:2). За ову утакмицу владало је код Бугара велико интересовање. Утакмици је присуствовало око 2000 гледалаца, што представља за Видин рекордну посету…

Овај клуб заслужује сваку хвалу јер је умео достојно да заступа југословенски спорт. Успех неготинских спортиста утолико је већи, јер је ову високу победу извојевао на туђем терену, пред туђом публиком и са клубом који учествује за државно првенство (недавно је Викторија играла нерешено са с.к. Левским из Софије)…”

Дневни лист ,,Правда”, 6.10.1934.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.